Upravljanje i spasavanje

Rafting

PRISTAJANJE

Raft moramo povuci na obalu prilikom zaustavljanja iz bilo kojeg razloga. Znati kako zaustaviti i osigurati plovilo je jednako važno kao i manevrisanje u struji. Kod rafta s posadom prilikom pristajanja prednji veslaci iskacu na obalu i osiguravaju plovilo. Pravilna tehnika pristajanja ukljucuje ovih pet koraka: 1) Posada manevriše polako, kako bi sprecila odbijanje prilikom pristajanja, te nastavlja veslanjem održavati camac na mestu. 2) Veslac na pramcu treba s konopcem skociti na obalu pre kontakta s obalom (ne posle). 3) Tada vesla treba složiti na sigurno mesto u raftu. 4) Ako je osoba na obali dovoljno jaka, a plovilo ne ide prebrzo ili nije preteško raft se povlacenjem kanapa može jednostavno dovuci do obale. Sigurnija alternativa je osiguravanje rafta brzim nametanjem konopca nekoliko puta oko stene, stabla ili nekog drugog cvrstog objekta. Nikad nemojte konopac motati oko zglobova, leda ili nekog drugog dela tela! 5) Ako raft ne možemo zaustaviti, osoba na obali se treba brzo vratiti u raft, otpustiti konopac, i sigurno ga spremiti da izbegne eventualno zapetljavanje u njega u sledećim brzacima. U raftu s posadom osoba na obali može osloboditi konopac i pratiti plovilo hodajuci obalom.

SIGURNOST I SPAŠAVANJE

Rizik je na divljoj vodi stalan pratilac bez obzira na cinjenicu da su današnji rafteri opremljeni opremom vrhunskog kvaliteta, iskustvom i znanjem koje su njihovi prethodnici skupljali vekovima. Brzaci koji su se nekada obavezno zaobilazili, danas se bez velikih problema prolaze u modernim plovilima prilagodenim za tu vrstu izazova. Spuštanje niz uzbudljive i komplikovane brzake sa sobom donosi veci rizik i povećanu opasnost. Razlika izmedu plivanja u vodi klase III i klase V može biti zapanjujuca. Čak i osnovne spasilacke veštine, kao što su izvlačenje plovila omotanog oko prepreke ili priklještenog plivača ponekad izdaju početnike koji se prebrzo sele na teže i teže reke. Kao i u svakom ekstremnom sportu nekontrolisani rizik priziva nesrecu. Sigurnost zato mora biti primarna preokupacija na svakom putovanju rekom, bez obzira radi li se o plutanju mirnim delom ili vrtoglavom spustu niz brzake klase V. Sigurnost i procedura spuštanja se kao i reke menjaju od trenutka do trenutka i situacije do situacije. Ostanite otvoreni prema novim saznanjima i vežbajte kako već usvojene, tako i nove veštine spašavanja kako bi vaše putovanje rekom ucinili sigurnim i zabavnim. Jedna od stvari kojoj trebamo posvetiti pažnju prilikom planiranja putovanja rekom je odabir deonice koju je svaki clan grupe sposoban savladati. Bez obzira na to mnogi turisti se spuštaju rekama bez ikakvog prethodnog iskustva. Zbog toga dobijaju vodiče - skipere, svaki raft najmanje po jednog, koji odlično poznaju reku, njene opasnosti, način na koji ih izbeći i imaju razrađenu proceduru spašavanja. Ako se namerava spuštati rekom u svom aranžmanu postoje topografske karte, pisani vodiči i drugi izvori koji će vam pomoci u odabiru reke. Pre spusta istražite lokaciju i udaljenost starta od cilja, vreme koje je potrebno da se ta udaljenost prode, klasu i lokaciju glavnih brzaka i nivo vode koji osigurava sigurno putovanje. Posebnu opreznost posvetite pristupnim putevima i odabiru odgovarajućeg plovila jer na taj način možete uštedeti mnogo vremena. Takode, ne zaboravite da je svaka knjiga samo osvrt, i da se reka konstantno menja. Tražite preporuke i savete od iskusnih raftera te njihovo znanje o pojedinim rekama iz prve ruke koristiće vam više od bilo kojeg pisanog vodiča. Sledeći korak je provera vodostaja i lokalne vremenske prognoze. Cak i nežni brzaci mogu postati opasni kad njima teče previše vode, a jak vjetar ili stalna kiša mogu pokvariti užitak i najvećim ljubiteljima reke. Vodostaj se proverava kod državne agencije zadužene za očitavanje vodostaja ili putem njihovih Internet stranica i e-maila, ili putem telefona, a telefonom možete doci do više saznanja o vremenskoj prognozi.

SAMOSPAŠAVANJE I PLIVANJE U BRZAKU

Samospašavanje na reci možemo svrstati u dve kategorije: samospašavanje i asistencija pri spašavanju. Prilikom samospašavanja rafteri se oslanjaju na vlastite veštine i sposobnosti. Kod asistencije pri spašavanju rafta ili plivaca u nevolji u pomoc priskacu spasioci s obale i reke služeci se konopcima , kajacima i dajuci psihicku podršku. Bez obzira kako vršimo spašavanje, ljudi su na prvom mestu. Plivanje u brzaku po pravilu iznenadi početnike jer nije nalik na plivanje u moru ili bazenu. Jake struje mogu brzo povuci i umoriti i najiskusnije plivace. Kada plivac pobliže upozna sile koje deluju na njega, može smireno i racionalno upoznati nacin na koji ce doplivati u sigurnost recne obale ili rafta. Ako u reku niste skocili namerno, plivanje može biti veliko iznenadenje. Čim izronite obuhvatite pogledom reku i obale i nizvodno potražite mirne bazene i eventualne opasnosti. Držite svoje veslo, osim ako vam odbacivanje vesla povecava izglede za brzo spašavanje. Ako ste blizu rafta, povucite se nazad u camac s uzvodne strane, kako bi izbegli priklještenje izmedu plovila i prepreke. (u nekim situacijama je bitno što pre uci u raft bez razmišljanja o tome na kojoj se strani nalazimo). U lakim brzacima se na preokrenuti raft možemo popeti i dovesti sa njim na sigurno. Kada se držimo za raft i plivamo uz njega, trebamo paziti na opasnosti koje nam plivanje uz preokrenuto plovilo donosi. Raft nam olakšava plivanje i spasioci ga mogu lako uociti, ali nam u isto vreme preti opasnost da nas prikuje uz neku prepreku. Zbog toga treba biti na oprezu i pustiti raft kad zaključite da cete tako povecati svoje šanse za spas.

ZAOBILAZAK BRZAKA

Brzaci izazivaju širok spektar osecaja; od uzbudenja do otvorenog straha. Vaš unutrašnji glas obicno je dobar pokazatelj velikih šansi za uspjeh. Oni koji ga vole ignorisati mogu poslušati svoje telo; iznenadna potreba za uriniranjem i nesposobnost za pljuvanje (suva usta) su prilicno dobar pokazatelj da ce nam taj brzak predstavljati poprilican izazov. Uvek držite na umu da su prenošenje obalom ili spuštanje rafta uz pomoc konopca cesti na teškim rekama i da su dobra opcija kad odlucimo zaobici neki brzak. Jedna od kljucnih stvari koju ne smemo zaboraviti pri donošenju odluke o načinu prolaska nekog brzaka je kako se osećaju svi članovi grupe. Ako veslate sami u svom raftu obicno možete doneti o spuštanju niz brzak bez uznemiravanja ostalih clanova grupe. Ako ste sa druge strane kormila u raftu s posadom veslača koja ne želi niz brzak V+ (ekstremno), a vi odlučite suprotno, verovatno ćete saznati šta je pobuna. Pre spuštanja rafta niz brzak pomoću konopca osigurajte ili izvadite iz čamca svu opremu koja bi se mogla oštetiti ili izgubiti. Nakon toga pričvrstite drugi konopac za pramac i za krmu i potražite put koji neće oštetiti konopac (bez prevelikog trenja, oštrog kamenja i slično). Kada ste sve pripremili, polagano gurnite raft u struju. Dva čoveka, svaki na svom kraju konopca, prilagođavaju ugao i brzinu plovila onako kako bi ga postavili u slucaju da ste se odlucili na prolazak brzaka s posadom u camcu. Ukoliko mislite da je spuštate pomocu konopca prezahtevno, ili zbog konfiguracije terena nemoguce, možete se odluciti za prenošenje plovila obalom. U tom slucaju raft treba nositi (ne vuci) do sigurnog mesta na reci gde je reka mirna, nizvodno od opasnosti

AKTIVNO PLIVANJE

Ako se nadete predaleko od plovila, ili spasilaca, morate biti spremni da sami pronadete put u sigurnost (kontratok ili obala). Prvi korak je povratak na površinu, na šta ce vas podsetiti vaša pluca. U žestokim brzacima može biti prilicno komplikovano naci površinu. Okrenite se na moment i pogledajte oko sebe. Potražite svetlost ili tražite mehurice. Kad ste sigurni da se krecete u pravom smeru, zadržite prisebnost i držite usne stisnute do sledeceg udisaja. Kada se nadete na površini, locirajte opasnost energicnim plivanjem je izbegnite. Budite spremni na plivanje prema obali kada se ukaže prilika. Plivaci u plitkim i preprekama zakrcenim brzacima trebaju leci na leda, s visoko postavljenim stopalima usmerenim nizvodno. Ovako postavljeni, u stanju ste nogama amortizovati udarac u prepreku i leđnim plivanjem raditi traverzu prema sigurnom delu reke. Zbog opasnosti od zaglavljivanja stopala, nikad ne pokušavajte ostati u brzaku. Radije pricekajte priliku da udete u miran kontratok. Prilikom svakog plivanja reka nam diktira nacin na koji beg u sigurnost možemo izvesti što efikasnije. U dubokim snažnim brzacima, agresivno plivanje na stomaku prema obali može biti bolji izbor od lednog plivanja. U strmim, stenovitim brzacima postavljanjem kolena na prsa možemo izbeci povrede vitalnih organa. Bez obzira kojom se tehnikom plivanja služite, pokušajte zadržati dovoljno vazduha u plucima. Udišite u mirnom delu izmedu ukrštanja talasa i pritom okrenite glavu na stranu kako bi izbegli udisanje vodene prašine ili pene.

PLIVANJE U BUKOVIMA I ISPOD BRANA

Uzvodna površinska struja velikih bukova ili ispod brana može vrlo dugo držati plivaca i plovilo. U takvoj situaciji prsluk za plivanje može imati premalu iplovnost da vas drži na površini. Zbog toga bukovi zahtevaju posebnu tehniku za brz beg u sigurnost. Vecina bukova je premala da bi nas držala zarobljene. Ako se iznenada nadete u povratnom talasu, opustite se na moment, udahnite kad vam se pruži prilika, i pokušajte isplivati sa strane iz buka. Ako na taj nacin ne možete isplivati setite se da svaki pad ima jaku nizvodnu struju koja vas može gurnuti ispod buka u sigurnost. Plivajte ravno u pad, zaronite što dublje i pokušajte uci u nizvodnu struju koja se nalazi uz dno rijeke. Ako izronite na granici buka, plivajte agresivno nizvodno pre nego što vas uhvati u cvršci zagrljaj. Bukovi (uglavnom horizontalni) koji se nalaze ispod brane često su smrtonosni i daju malo mogucnosti za beg. Takvi bukovi u sebi mogu zadržati razne naprave i ostatke gradevinskog materijala što nam otežava beg i povecava opasnost. Najbolji način za beg iz tih klopki je ne ulaziti u njih. Ako vam se ipak dogodi da plivate u takvom buku, verojatno ce vas dugo držati. Pokušajte sacuvati dovoljno snage i radite na traženju izlaza. Uplivavanje u pad i zaranjanje može biti dovoljno da budete izbačeni ispod povratnog talasa, ali budite spremni na mnogo pokušaja. Najvažnije od svega: Nemojte odustati od borbe da se izvučete.

POVLAČENJE PLIVAČA U RAFT

Kada u jakom brzaku iz rafta ispadnu jedan ili dva clana posade, obicno isplivavaju blizu plovila. Ukoliko plivaci mogu biti spašeni bez ugrožavanja ostatka posade, obratite pažnju na sledece korake: 1. Delujte brzo!. Povucite plivaca u raft pre nego što se situacija pogorša. 2. Neka se plivac dovuce do uzvodne strane plovila da ga ne pritisne uz neku prepreku. (Nekad je bolje hitno uvuci plivaca u raft bez obzira na kojoj se strani nalazi). 3. Pri spašavanju vam mogu pomagati jedan ili dva clana posade, dok ostali nastavljaju veslati kako bi zadržali kontrolu nad plovilom. 4. Spasilac treba stati licem prema plivacu s kolenima na glavnoj komori koja služi kao oslonac. Tada plivac koji je okrenut licem prema plovilu treba uhvatiti za naramenice prsluka za plivanje i uvuci ga u raft. Plivaca je lakše povuci iz vode ako nam pomaže povlacenjem na konopac koji je pricvršcen sa spoljašnje strane glavnih komora i aktivnim plivanjem nogama. 5. Ako zakljucite da bi spašavanje ugrozilo ostatak posade pricekajte dok ne dodete u situaciju da ga sigurno izvadite.

POTOPLJENO DRVEĆE I POTKOPANE PREPREKE

Jedna od najvecih opasnosti s kojima se suocavaju plivaci i raft su potkopane prepreke i potkopano drvece. Ove prepreke funkcionišu kao divovske škrge koje propuštaju vodu da slobodno prolazi, a zadržavaju vece prepreke (plivaca i raft) u svoj zagrljaj. Ako se nadete u situaciji da vas voda nosi prema takvoj prepreci, upotrebite svu snagu da je izbegnete. Ako je sudar neizbežan, okrenite se na stomak s licem nizvodno, i koncentrišite se na to da se približavate prepreci. Izdignite se iz vode sekundu pre kontakta i pomažite se pri tome agresivnim plivanjem nogama. Povucite se preko prepreke (prvo glava) koristeci svako hvatište koje možete naci. Pri tome dajte sve od sebe. Ako se ne možete prebaciti preko prepreke, pokušajte visiti na njoj dok ne dodu spasioci. Ako vas uprkos svemu struja povuce pod takvu prepreku, pokušajte stopalima i nogama pronaci izbocine u prepreci. Imajte na umu da je plivanje ispod prepreke ove vrste zadnje što trebate uciniti. Tako nešto možete pokušati tek kad ništa drugo ne pomaže.

SPAŠAVANJE UZ POMOC SPASIOCA U VODI

Postoje slucajevi kada se plivac nade uhvacen prema prepreci u sredini struje, spasioci koji se nalaze na plovilu ili obali ne mogu mu pomoci. Ako u takvoj situaciji želimo pružiti pomoc plivacu, jedina tehnika koja nam preostaje je zaplivati prema njemu uz prethodno osiguranje konopcem. Ova tehnika je rizicna jer ugrožava i spasioca koji se nalazi unutar omče, dok ga osigurava drugi spasilac s obale. Zbog toga se ova tehnika upotrebljava kada ostale ne mogu pomoci i kada je život žrtve ugrožen. Ovaj nacin spašavanja zahteva plivaca, asistenta na obali i jaki konopac. Veliku, vrlo opuštenu omcu koju vežemo na jednom kraju i smestimo oko prsa spasioca. Omca mora biti labava kako bi se spasilac mogao osloboditi ako upadne u neprilike. Tada spasilac može doci do plivaca u nevolji uz pomoc osiguranja sa obale, neke prepreke u reci, ili recnog otoka.

KORIŠĆENJE RAFTA KAO SPASILAČKE PLATFORME

Do nasukanog plovila ili plivaca u nevolji možemo doci korišcenjem rafta ili dva povezana kanua (platforma za spašavanje) i sistema konopca i karabinera. Promenu smera kontrolišu spasioci stacionirani na obalama pomocu konopca koji vuku raft prema jednoj ili drugoj obali. Ti konopci su karabinerima spojeni na glavni konopac razapet od obale do obale. Ovakav nacin spašavanja je kompleksan, a priprema oduzima dosta vremena, pa ga koristimo iskljucivo u situacijama kada vreme nije odlucujuci faktor. S druge strane omogucuje nam sigurniji pristup plovilu omotanom oko prepreke ili ugroženom plivacu. Ova tehnika zahteva opremu koja sadrži minimalno: fiksni konopac, dva bocna konopca, konopac koji povezuje raft i fiksni konopac i tri karabinera. Fiksni konopac je razapet preko reke na visini od 2,5-3 metra i 10-15 metara uzvodno od tocke gde se nalaze plivac ili plovilo u nevolji. Ako je fiksni konopac postavljen pod blagim uglom prema tacki spašavanja, struja ce nam pomoci da dodemo do cilja s vrlo malo pomoci s obale. Na fiksni konopac je pricvršcen lanac od tri karabinera. Bocne konopce povezujemo za srednji karabiner jednim krajem, dok drugi kraj kontrolišu spasioci na obe obale. Preostaje nam još konopac koji povezujemo jednim krajem za spasilacku platformu, provlacimo kroz treci karabiner u nizu i povlacimo nazad do spasioca na platformi. Ovaj konopac mora biti jak i najmanje dva puta duži od udaljenosti izmedu fiksnog konopca i tacke spašavanja. Sistem radi tako da spasioci koji rade na bocnim konopcima postave platformu uzvodno od mesta spašavanja. Tada spasilac na platformi spušta raft do tacke spašavanja, koristeci se pri tom konopcem provucenim kroz najniži karabiner. Ovaj konopac osim spasioca na platformi mogu koristiti i spasioci s obale.

UMOTAVANJE

Do umotavanja dolazi kada raft bokom udari u prepreku i zalepi se oko nje. Ako ste licno prošli ovo iskustvo sigurno ga necete zaboraviti. Umotavanje nam pruža priliku da proverimo spasilacke veštine i dosetljivost. U ovakvoj situaciji naš cilj je da pronađemo najbolji nacin da nadvladamo tone vode koje drže plovilo na mestu zarobljeno, a to zahtjeva snagu, cvrstu opremu, i proucavanje toka reke. Neki rafteri na omatanje gledaju kao na iznenadnu šansu da izvade svu opremu kojom raspolažu i krenu u spašavanje. Iako neke situacije zahtevaju baš taj tip akcije, obicno je efikasnije odabrati najjednostavniji nacin za oslobadanje plovila bez nepotrebnih komplikacija. Pre postavljanja konopca procenite situaciju. Prema kojoj obali je plovilo okrenuto?. Kako su rasporedene eventualne nizvodne prepreke?. Koliki deo plovila je iznad površine vode? Koliko su tacke za vezivanje pristupacne (na plovilu i na obali)?. U kojem smjeru treba povlaciti plovilo?. Nakon procene situacije treba odrediti nekog da rukovodi operacijom spašavanja s obale. Ta osoba treba biti najiskusniji clan grupe, koji ce posadu organizovati i voditi u timskom radu. Ne zaboravite da je spasilacka procedura fleksibilna i da je treba prilagoditi potrebama vaše situacije. Tacka za vezivanje konopca. Operaciju spašavanja pocinjemo vezivanjem jednog kraja jakog konopca za omotano plovilo. Ne koristite konopac iz vrece za spašavanje, osim kada nam ništa drugo nije dostupno (može lako puknuti prilikom povlacenja i ozbiljno povrediti spasioce). Ako je raft dospeo do pozicije iz koje ga treba vaditi bez posade, pristup radi vezivanja konopca može biti težak. U tom slucaju odaberite nacin pristupa sa najmanje rizika. U trenutku kada ste dosegli unesreceno plovilo možete sesti na prepreku ili na izloženu komoru omotanog plovila (ovo je opasnije jer postoji mogucnost nenadanog pomeranja rafta). Ako je tacka za koju želimo vezati konopac pod vodom trebali bi odrediti asistenta koji ce vas držati dok obavljate vezivanje. Neke tehnike spašavanja plovila razviju ogromne sile koje ni najjaci D-prsten ne može podneti. U plovilu sa sistemom samopražnjenja vode konopac možemo provući kroz rupu za oticanje vode i oko izložene komore. U plovilu s standardnim dnom konopac možemo vezati oko poprecne komore ili provuci kroz više D-prstenova.

OSNOVNI SISTEMI POSTAVLJANJA KONOPCA

Najjednostavniji nacin oslobadanja rafta omotanog oko prepreke je grupno provlacenje konopca koji je na drugom kraju vezan za cvrstu tacku na plovilo. Ovaj sistem omogucuje tek 1:1 odnos sile kojom vucemo i sile kojom delujemo na umotani raft, pa je pogodan za lakše prikovane raftove. Vektorskim vucenjem možemo popraviti ovaj odnos u našu korist, tako da na raft delujemo nešto vecom silom od one koju mi stvaramo povlacenjem konopca vezanog direktno za plovilo. Sistem radi tako da na slobodni kraj konopca koji smo pricvrstili na umotani raft vežemo za cvrstu tocku na obali. Tada drugi konopac (koji vucemo) vežemo po sredini prvog pod uglom od 90 ° i sistem je spreman. Ako želimo duplirati silu vuce, zakacite koturacu ili par karabinera za raft i provucite konopac kroz njih. Tada s jednim krajem konopca vezanim za cvrstu tacku na obali i povlacenjem slobodnog kraja može se stvoriti sila odnosa 2:1.

Z-POVLAČENJE

Z-povlacenje (sistem svetog Berner-a) jedan je od najpopularnijih sistema spašavanja zarobljenog rafta. Razlog tome je odnos sila 3:1 kod primene osnovnog sistema svetog Bernera, dok kod složenijih sistema Z-povlacenja taj odnos može biti još povoljniji (6:1, 9:1). Za postavljanje osnovnog sistema ne treba nam ništa osim jakog konopca, no treba znati da upotrebom karabinera i koturaca znatno smanjujemo trenje koje se javlja prilikom uporabe sistema. Ukoliko nemate karabinere ili koturace možete koristiti cvorove; leptir ili osmicu. Prvi korak u postavljanju sistema je vezivanje konopca za cvrstu tacku na plovilu. U isto vreme vežite jaki remen od konopca oko cvrste tacke na obali i zakacite karabiner i koturaču u omču. Tada vežite jedan od cvorova izmedu plovila i cvrste tacke na obali. Cvor mora biti vezan dovoljno blizu raftu, kako bi smo izbegli kontakt cvora i omce na obali kada pocnemo povlaciti konopac. Ako je vaša pozicija na obali daleko od tacke spašavanja, ovaj cvor možete vezati pri postavljanju glavnog konopca na omotano plovilo. Ako imate dodatni karabiner ili koturacu, zakacite ih u ovaj cvor. Sada možemo uzeti slobodan kraj konopca i provuci ga kroz karabiner ili koturacu na obali, pa nazad do cvora koji je vezan na glavnom konopcu i opet nazad do obale. Ako ovo izvedete kako treba, sistem ce prikazivati slovo. Sistem stavljamo u pogon povlacenjem slobodnog kraja konopca na obali. Ako nam ni jedan od opisanih sistema ne može pomoci, moramo se osloboditi otpora kojem je uzrok dno rafta. Kod raftova s dnom privezanim za okolne komore, trebamo preseci vrpcu i ostaviti dno otvoreno. Kod raftova sa standardnim dnom potrebno je prorezati rupu na mestu najjaceg pritiska vode na dno rafta. Pri tom treba znati da prorezivanjem rupe na dnu standardnog rafta može dovesti do širenja proreza preko celog dna. Ispumpavanje komora može pomoci pri oslobadanju, no tada rizikujemo da nam voda prodre u komoru kroz otvoreni ventil i eventualno ošteti plovilo. Ispumpavanjem komora raft se može još više priljubiti uz prepreku i još više otežati situaciju. Zato oprezno s odlukom da se komore ispumpavaju.

HIPOTERMIJA

Voda može biti opasan neprijatelj plivacima ili loše odevenim putnicima na rafting avanturama. Hipotermija (padanje telesne temperature) može se dogoditi kada je osoba uronjena u vodu niske temperature odredeni vremenski period, ili kada hladni vazduh ili vodena prašina smanjuju sposobnost tela da ostane toplo. Hipertermija smanjuje sposobnost rasudivanja, a ukoliko traje dugo može prouzrokovati gubitak života. Zbog toga je važno preduzeti mere predostrožnosti i nauciti kako prepoznati i ponašati se kada dode do hipotermije. Topla odeca, adekvatna konzumacija hrane i pica i konstantna aktivnost predstavljaju prvu liniju odbrane protiv hipotermije. Uprkos tome jedno kratko plivanje u hladnoj vodi može izvuci telesnu toplotu. Ako neko završi u reci, treba ga brzo izvuci iz vode. Voda može sniziti temperaturu tela 20-30 puta brže od vazduha, cineci i najkrace plivanje u vrlo hladnoj vodi opasnim. Važno je znati prepoznati simptome hipotermije i znati kako se ponašati kada uocimo simptome. U pocetnom stadijumu osoba ce drhtati i izgledati smrznuto i bledo. Na tom stadijumu tretman je najlakši i najefikasniji. Izvucite osobu iz reke, obucite je u suvu odecu i postavite blizu nekog izvora toplote. Ako to nije dostupno, hodajte s njom po obali dok se ne ugreje, a drhtavica prestane. Ukoliko osobu ostavimo bez tretmana, hipotermija ce napredovati do sledeceg stadijuma. Kada temperatura ljudskog tela padne na 32-35° C, osoba može postati zbunjena, nespretna i troma, pa se i drhtavica može usporiti. Govor postaje otežan i nejasan, a oci mutne. Ako primetimo ove simptome, treba znati da je hladenje tela napredovalo do stupnja kada telo više nije moguce ugrejati bez spoljašnjeg izvora toplote. U tom slucaju može biti neophodno da dvoje ljudi ude u vrecu za spavanje zajedno s osobom, koju treba lagano zagrejati (kontaktom kožom celo telo). Ako je moguce, smestite osobu s hipotermijom blizu jake vatre, a leda joj pokrijte pokrivacem ili vrecom za spavanje radi što bolje izolacije. Šta god napravite, to mora biti ucinjeno pre nego što temperatura tela padne niže. Ako se to ipak odgodi, mišici ce se ukrutiti, osoba ce se onesvestiti, a moguc je i zastoj rada srca. U tom slucaju potrebna je hitna evakuacija i hospitalizacija.