Veslanje može biti zabavno clanovima vaše posade, a istovremeno je i najbolji nacin ispitivanja izdržljivosti vaših vesala. Vesla za rafting moraju izdržati udarce o stene i jake sile koje nastaju kada veslac vesla protiv recne struje.
Kod odabira vesala najviše pažnje treba posvetiti dužini i materijalu. Vecina skipera koristi vesla dužine od 137 do 152 cm, dok se za komercijalne svrhe najcešce upotrebljava veslo dužine 152 cm. Skiperi cesto koriste nešto duža vesla od 168 do 183 cm koja im omogucavaju vecu polugu pri kormilarenju. Vesla mogu biti izradena od više vrsta materijala. Iznajmljivaci najcešce koriste vesla konstruisana odod drveta (jasen, jela), ili od karbona koji se koristi za izradu takmicarskih vesala jer je vrlo lagan pa omogucuje veslanje uz minimalnu potrošnju energije. Zadnji kriterijum koji treba uzeti u obzir kod odabira vesala je velicina lopatice. Lopatica je obicno 18-20 cm široka i 50 cm visoka. Skiperi obicno koriste lopatice nešto vecih dimenzija (više od 20 cm široka i 66 cm visoka) jer tako dobijaju ekstra površinu koja im omogucava lakše manevrisanje. Ako eksperimentišete sa lopaticama raznih dimenzija videcete da veca lopatica zahteva vecu snagu i usporava ritam veslanja. Vesla za raftove koji imaju oslonce za vesla trebaju biti otporna na udarce i hidraulicke sile koje se pojavljuju pri veslanju, ali i dovoljno lagana da omoguce celodnevno veslanje. Za njihovu izradu se koriste razni materijali (aluminijum, plastika,drvo), a oslonci za njih su pricvršceni na metalne okvire. Sastavni delovi takvih konstrukcija su i sedišta za veslaca i putnike, kao i prostor za teret. aluminijuma (drška) i neke vrste plastike (rucka i lopatica) jer su trajna i relativno jeftina. Vesla mogu biti napravljena
PUTNICI U RAFTU NA VESLA
U praznom raftu na vesla jedna ili dve osobe mogu sedeti ravnomerno bez da remete ravnotežu rafta. Medutim kada treća osoba ude moraju se lagano pomeriti prema nazad. Što je veća telesna težina u raftu to je važnije da je pravilno rasporedena na sve strane rafta. Većina skipera ce uočiti da ce nekolicina dobrovoljaca uskociti u prednji dio rafta, dok ce se ostali smestiti na krmi. Rezultat ovog tipa "prirodne selekcije" je da cete dobiti zlatnu selekciju u selekciji mesta u rasporedu težine. Imajte na umu da morate ostaviti dovoljno mesta za upravljanje veslima. Upozorite putnike da ćete manevrisati napred i nazad i da vam moraju napraviti više prostora ako bude potrebno.
Pomoć pri veslanju
Krmeni okvir se obicno upotrebljava kada je skiperu posade potrebna veća poluga da provede posadu kroz zahtevne brzake. Takozvana "hibridna" oprema odnosno pomoć pri veslanju u krmenom raftu dopušta skiperu da upućuje (snažno viče) naredbe posadi koja se nalazi na prednjem delu dok koristi povlastice zadnjeg dela i snagu vesala. Jednim potezom skiper može provesti posadu koja ne saraduje i napraviti vrlo važan pokret. Kada u ovakvom raftu posada ne vesla krma potone, centar rafta je dosta nazad i raft postaje vrlo teško vratiti na pravac za razliku od rafta koji je centriran. Isto tako veslacko mesto na poziciji katapultiranja (krma) može skipera izbaciti prema napred kada raft pogodi veliku rupu ili u nazad na pocetku strmog spusta. Ista pomoc pri veslanju može se primetiti i kod središnjeg okvira. Parovi veslača u prednjem delu grabe odredenu kolicinu ekstra snage, opterecenja, težine i fleksibilnosti. Ovo pomaže na svim vrstama reka. Na strmim, tehnički zahtevnim rekama kada uski buk ili velika stena opasno remeti veslanje glavni veslač može preuzeti komandu i izvršiti kritični manevar. Na rekama sa velikim vodenim protokom gde su veliki ili lomeći talasi, normalna je pojava da je veslač na pramcu koji pojačava veslacku snagu i može prebaciti težinu napred i na velikim hidraulikama. Ovo delom omogucava rasterećenje i omogućava raftu da lakše prode prepreku. Opremu kao što su rezervno veslo, prva pomoć, pumpa, hrana, piće, vodonepropusne vreće treba pričvrstiti za raft tako da kod eventualnog prevrtanja ne potonu ili ne odplutaju. Prilikom vezivanja opreme treba paziti da sve to ne smeta posadi pri veslanju.
Okret jednim veslom
Okret pomocu jednog vesla je vrlo jednostavan. Ako koristimo samo jedno veslo raft će se okretati, bez obzira u kojem smjeru veslamo. Ako pri veslanju guramo veslo krma će se okretati prema veslu i obrnuto ukoliko veslo povlačimo.
Okret sa dva vesla
Kada se nađemo u situaciji koja zahteva brži i snažniji okret, potrebno je jedno veslo povlačiti, dok istovremeno veslo na suprotnoj strani guramo. Ova tehnika omogucuje brzi okret bez gubitaka brzine kretanja. Veslanje u uskim prolazima. U uskim i stenovitim kanalima vaša vesla ce dohvatati više stena nego vode. Ponekad je dovoljno podignuti vesla iz vode ali obicno ih moramo postaviti unutar rafta ako želimo izbeci zapinjanje i sudare sa stenama. Druga tehnika koja se koristi za držanje vesala van dohvata stena je njihovo postavljanje duž glavnih komora. Vesla na taj nacin možemo postaviti lopaticama napred ili nazad. Upravljanje splavovima u stojecem stavu zahtijeva jako dugacka i cvrsta vesla postavljena na krajevima, po dužini. Ovaj nacin upravljanja se dosta razlikuje od onoga kada su vesla postavljena na bokovima rafta. Ovakvi raftovi plutaju svojom uzdužnom osom postavljenom paralelno na struju s skiperom koji stoji u centru rafta. Buduci da se s ovim raftom više upravlja nego vesla oni su dizajnirani za plovidbu rekama s konstantnom strujom.ili jako sporim tokom, komplikovano je ovakvo plovilo gurati napred ukoliko ga ne okrenemo bocno. Upravljanje na ovaj nacin zahteva stabilan položaj u kojem koristimo celo telo kako bi mogli da izvedemo dugacak i snažan zaveslaj. Na velikim splavovima je uobicajeno da dva ili više skipera kontrolišu vesla. Dodatna telesna težina i snaga mogu imati ogroman ucinak na snagu zaveslaja. Pošto je gotovo nemoguce usporiti spuštanje bez postavljanja plovila u bocni položaj, važno je koristiti manje opasne prolaze. Na rekama s padovima
Motorizovani raftovi
Ogromni motorizovani raftovi mogu nam priuštiti više zalivanja, vece poskakivanje i sigurnije putovanje od onih na vesla. Takode omogucuju posadi da u dva, tri dana vidi ono za šta bi im inace trebalo više vremena. Vanbrodski motori omogucuju ubrzanje velikim raftovima koji se spuštaju rekama velikog protoka. Motori omogucuju beg iz struje i cine sve vrste manevara mogucim. Upravljanje raftom na divljoj vodi ukljucuje dve vrlo razlicite aktivnosti koje izvršavamo u harmoniji: citanje brzaka i izvodenje manevara. Gledanje veštog skipera u raftu na vesla ili dobro uvježban tim veslaca pri savladavanju kompliciranih brzaka otkriva jednostavnost samih zaveslaja i složenost razlicitih manevara na divljoj vodi.
ČAMAC NA VESLA (fiksirana za čamac)
Veslanje unazad
Drugacije se još naziva povlačenje vesala. Osnova je mnogih manevara na reci iz dva razloga: usporava raft u odnosu na struju i osigurava nam pocetnu tacku za ostale tehnike. Četiri faze koje čine svaki zaveslaj su: ispruženje, zahvatanje vode, prolazak vesla kroz vodu i faza povratka u pocetni položaj. Pri veslanju unazad, u fazi ispružanja guramo lopatice vesla unazad a ruke unaprijed. Tu fazu izvodimo tako da se nagnemo napred, ispruženih ruku, pritiskajuci rucke vesla prema dolje. Ovaj nacin podici ceU fazi zahvatanja vode, podizanjem ruku potapate lopatice vesla pod površinu dok cele ne udu pod vodu. Sada sledi treca faza - povlacenje vesla kroz vodu. Potežite vesla kroz vodu dok vam rucke ne dodu blizu torza. Zaveslaj završava s fazom povratka na pocetni položaj koja pocinje guranjem ruku prema dole, cime oslobadamo lopatice iz vode. Vesla se vracaju u položaj za sljedeci zaveslaj guranjem napred. Sada cemo ovaj zaveslaj uciniti jacim dodavanjem snage poluge. Najpre obe noge moramo postaviti uspravno u nožište. Ovakav položaj daje nam solidan oslonac za odupiranje pri zaveslaju. Zatim se koncentrišite za upotrebu snažnih mišica nogu i leda pa zamislite da su vaše ruke našto više od velikih kuka koje povezuju vaš torzo s veslima. Tada se koncentririšite na pokret veslima držeci ih u istom nivou, iznad ili ispod površine vode. Nemojte dopustiti da vam vesla rone kroz vodu u velikom luku i izbegavajte dizanje vesala predaleko od površine vode pri vracanju u pocetni položaj. To ce vam uštedeti energiju i povecati efikasnost vaših zaveslaja. lopatice iz rijeke iza nas.
Veslanje unapred
Još se naziva i guranje vesala i naravno obrnuto je od veslanja unazad. Pri ovom zaveslaju skiper je nagnut unazad, povlaceci rucke vesala blizu torza i podižuci ruke.Skiper zatim gura rucke vesala unapred dok potpuno ne ispruži obe ruke. Veslanje unapred je manje efikasno od veslanja unazad jer koristimo slabije mišice prednjeg torza. Svejedno je vrlo korisno na blagim brzacima, a cesto se koristi za davanje zadnjeg ubrzanja raftu prilikom probijanja stajacih talasa ili jacih bukova . Ako zaveslaje želite uciniti nešto jacim, postavite jednu nogu na pod blizu tela i odgurujte se nogama. Podizanjem ruku postavlja lopatice vesala pod površinu.
Timsko veslanje
Retko koje iskustvo se može uporediti sa timskim duhom avanture na divljoj reci. Dobro uskladena posada veslanjem može postici isti uspeh u brzacima kao i raft sa fiksnim veslima, pružajuci pri tom svakom clanu posade šansu aktivnog sudelovanja. Zaveslaji koji se koriste u raftingu postigli su znacajan napredak u poslednjih desetak godina. Tradicionalno su veslaci poklanjali malo pažnje delotvornim tehnikama koje koriste drugi veslaci na divljim vodama, kao što su naprimer oni u otvorenim kanuima i raznim vrstama kajaka. Tek se na posljednjim rafting takmicenjima primecuje približavanje tih tehnika rafting veslanju. Danas se tako mnogi zaveslaji koji su izvorno koristili kanuisti i kajakaši koriste u raftingu s malim ili nikakvim modifikacijama. Za razliku koja postoji u samoj tehnici zaveslaja zaslužna je cinjenica da raft ima velik promer komora te je razlicit položaj skipera.
Tri tipa zaveslaja
Svi zaveslaji upadaju u jednu od tri kategorije: pogonski zaveslaj, zaveslaj za okretanje i podupiranje. Pogonski zaveslaj (napred, nazad), pokrece raft napred i nazad. Zaveslaj za okretanje može biti kombinacija pogonskih zaveslaja (veslaci na levoj strani veslaju napred, a oni na desnoj strani nazad) ili neki od naprednih zaveslaja (kontra, privlacenje, široki polukružni zaveslaj). Zadnja tri zaveslaja mogu se koristiti blizu pramca ili krme za kontrolu brzine i smera rotacije rafta. Zadnja kategorija koja po definiciji ne spada u pravi zaveslaj je podupiranje ili flos. Ovaj zaveslaj služi za stabilizaciju i sprecavanje prevrtanja rafta.
Osnovni pogonski zaveslaj
Pogonski zaveslaj napred najvažniji je od svih zaveslaja a koristi snažne mišice torza. Pri izvodenju osnovnog zaveslaja napred veslac treba biti nagnut napred i zabosti veslo u pravcu pramca. U trenutku zabadanja vesla u vodu niža ruka na veslu je ispružena a ruka na rucici je u visini ociju. Tada zadržite veslo pod pravim uglom u odnosu na komoru, nižu ruku vucete prema sebi dok višu ruku gurate prema napred. Zaveslaj završavamo u visini kuka, veslo kroz vazduh vracamo prema napred i zapocinjemo novi zaveslaj. Ako dopustite da lopatica prode iza kuka verojatno cete izgubiti ravnotežu. Pogonski zaveslaj unazad je u vecini slucajeva obrnut od zaveslaja unapred. Veslo se drži na isti nacin kao pri zaveslaju unapred, ali ga uranjate u vodu odmah iza kuka i gurate prema napred, rotirajuci pri tom rame na spoljašnjoj strani rafta. Faza povratka pocinje kada se lopatica vesla nade nešto ispod vašeg kuka.Ukoliko želite uneti više snage u zaveslaj koristite kuk kao oslonac za veslo i rotirajte spoljašnje rame unaprijed dok povlacite unutrašnje rame i ruku unazad. Korišcenje poluge na ovaj nacin deluje odlicno u situacijama kada raft mora naglo usporiti. Pri izvodenju ove tehnike mora se biti oprezan jer vas stene, jake struje i slicno mogu izbaciti iz rafta.
Pravilno držanje vesla
Preduslov za dobru veslacku tehniku je pravilno držanje vesla. Delovi vesla su: rucka, drška, vrat i lopatica. Na standardnom veslu, rucka je postavljena upravno na dršku u obliku slova "T". Rucka je dizajnirana tako da je možemo obuhvatiti prstima s palcem ispod. Držanje gornje ruke (ruka na unutrašnjoj strani rafta) na "T" rucici je vrlo važno jer tako stabilizujemo veslo, kontrolišemo ugao lopatice i smanjujemo mogucnost ispuštanja vesla u brzacima. Rucku nije potrebno grcevito stezati jer je konstruisana tako da možemo veslati bez prevelikog umaranja. Niža ruka (na spoljašnjoj strani rafta) obuhvata dršku 2,5-3 širine šake iznad vrata lopatice.
Veslački tim
Kako veslanje traži naprezanje svih mišica, veslaci se moraju osigurati pritiskom nogu uz poprecne komore, gurajuci stopala u držace za noge ili koristeci trenje i ravnotežu da bi ostali u raftu. Moraju sediti na komori tako da veslom mogu dohvatiti vodu ali ne smeju biti previše izbaceni da ne upadnu u reku prilikom udara u talase ili u stene. Sedenjem na poprecnim komorama ili na podu, iako na prvi pogled izgleda sigurno i udobno, jednostavno nije preporucljivo jer je u tom slucaju izmedu veslaca i reke postavljena glavna komora koja onemogucava veslanje. Noge, odnosno stopala, moraju obvezno biti unutar rafta. To ne samo što drži telo skipera uglavnom unutar rafta, nego što postavlja komoru izmedu tela veslaca i opasnih prepreka. Na velikim rekama, gde je mali broj prepreka, neki skiperi preferiraju "kaubojski" stil veslanja (zajaši glavnu komoru) s jednom nogom van rafta. Ovaj stil je prihvatljiv kada spoljašnjih opasnosti nema ali je dosta rizican kod ispadanja iz rafta. Kada ste se jednom smestili, naslonite donji dio potkolenice na poprecni deo komore. Ako raft nema držace za noge, gurnite stopalo dopola pod poprecnu komoru (nikad ne gurajte cijelo stopalo pod komoru jer može doci do povrede donjeg dela noge). Ako na raftu postoje držaci za noge, gurnite stopalo dovoljno duboko da dobijete siguran oslonac ali ne previše duboko da bi izbjegli zaglavljivanje u slucaju opasnosti.
Pravilan raspored posade u plovilu
Ako na laganim rekama želi priuštiti putnicima uzbudljivu vožnju skiper se mora dobro namuciti. Na nekim laganim rekama skiperi postave sve putnike u krmeni deo i tako ulaze u male, duboke brzake. Sa svakim sledecim talasom pramac se sve više uzdiže dok se na kraju raft ne prevrne. Ovo nam govori koliko je bitan pravilan raspored težine u raftu za uspešno spuštanje na zahtevnim rekama. Pri rasporedivanju putnika treba voditi racuna o tri stvari: 1.podjednak raspored snaga 2.podjednak raspored težine 3.dovoljno prostora za veslanje Podjednak raspored snage pocinje s najvažnijim clanom posade: skiperom koji sedi na krmi. Sa tog mesta skiper ima dobar pogled na nadolazece brzake i posadu i može izvesti snažne i efikasne zaveslaje neophodne za upravljanje raftom. Sledeci važni clanovi posade su veslaci na prednjem delu rafta. Oni odreduju ritam veslanja za ostatak posade (po instrukcijama dobijenim od skipera) i kontrolišu prednji deo rafta. U dobro izbalansiranom raftu prednji veslaci bi trebali da budu najjaci i najsposobniji veslaci u timu, trebaju brzo reagovati na instrukcije i veslati neustrašivo kroz komplikovane brzake. Ukoliko najjaci prednji veslac sedi dijagonalno nasuprot skipera, njih dvojica mogu manevrisati plovilom kada su svi clanovi posade preplašeni da bi bilo šta uradili. Sledeca dva veslaca bi se trebala smestiti na sredinu plovila a ostali u zadnji deo do skipera. Zapamtite da svi clanovi posade trebaju imati dovoljno prostora da bi mogli nesmetano veslati.
NAPREDNI POGONSKI ZAVESLAJ
Napredni pogonski zaveslaj unapred.
Takmicari i napredni veslaci mogu uneti dodatnu snagu i delotvornost u svoj zaveslaj korišcenjem tehnika koje su razvili kanuisti i kajakaši svetske klase. Napredni zaveslaj je lep i tecan kada se pravilno izvodi ali je kao i obican zaveslaj podeljen u cetiri faze: ispružanje, zahvatanje vode, prolazak vesla kroz vodu i faza povratka u pocetni položaj. Fazu ispružanja zapocinjemo s lopaticom postavljenom upravno naPodignite veslo i podignite se prema pramcu, držeci pri tom svoju donju ruku ispruženu a gornju tek nešto malo savijenu u visini ociju. U isto vreme rotirajte svoje spoljašnje rame prema napred. Pri punom istezanju gornji deo leda je nagnut napred 15-20 stepeni (kako bi dohvatiti vodu nešto više napred) ali u isto vreme vaši kukovi su staticni (fiksirani), a donji deo leda ravan. U ovoj fazi se i vaš torzo rotira u pripremi za fazu zahvatanja i povlacenja vesla kroz vodu. Fazu zahvatanja vode pocinjemo zaronjenjem lopatice vesla u reku blizu stranice rafta. Ako želite dobro zahvatiti vodu, držite veslo skoro vertikalno, pod uglom od otprilike 70 stepeni u odnosu na recnu površinu. Sada je na redu srce samog zaveslaja - povlacenje vesla kroz vodu. Povucite veslo rotirajuci pri tom ramena bez prevelikog savijanja donje ruke na veslu. U isto vreme držite ruke blizu spoljašnje strane komore sa što uspravnije postavljenim veslom. Ovaj položaj kod zaveslaja cuva energiju koja bi inace bila izgubljena. Rotacija torza u ovoj fazi osigurava nam ogromnu snagu u prvim trenucima zaveslaja (prvih 15-tak cm zaveslaja), ali ta snaga naglo pada prije nego što veslo dode do kuka. Prema tome, kratki, brzi zaveslaji su efikasniji od dužih. Završnu fazu povratka u pocetni položaj zapocinjemo kada veslo dode blizu kuka. (Prolazak vesla iza kuka pri fazi povlacenja kroz vodu uzrokuje podizanje vode lopaticom i gura dublje raft u vodu umesto napred.)Izvucite veslo iz vode zavrcuci lagano zglobove i vratite ga u poziciju za zahvatanje vode.Ako veslo zaronite tako da je lopatica paralelna s vodom, možete ga dovesti u položaj za sledeci zaveslaj s vrlo malo otpora vazduha i vode. raft.
Napredni zaveslaj unazad.
On se retko koristi, a može nam poslužiti kada pokušavamo uci u uzak kontratok iliZarotiramo torzo tako da gledamo prema krmi, zarotiramo veslo što više iza i povucemo prema sebi. Ovaj zaveslaj ce nam koristiti i u konvencionalnom raftu, medutim najefektivniji je kada ga koristimo u plovilu s otvorenom konstrukcijom gde imamo mnogo prostora za ovakav zaveslaj s obe strane komore. izvršiti brz okret oko prepreke.
Hibridni zaveslaj
Kada veslamo izmedu komora katarafta ili s obe strane kanua, možemo izvesti zaveslaj koji je imitacija klasicnog zaveslaja unapred. Pokušajte ovaj zaveslaj izvesti tako da gurate veslo napred i uranjajte ga u vodu izmedu komora katarafta. U trenutku uranjanja veslo bi trebalo biti pod uglom od oko 70 stepeni, a donja ruka je 15-25 cm ispod gornje. Prilikom faze povlacenja vesla kroz vodu koriistite se kukovima više nego torzom. Pomerite vaše kukove napred i ispravite torzo prema gore dok lopatice ne dostignu tacku izmedu kolena i torza. (Nemojte dozvoliti da vam ruke produ prednji deo torza.) Završite zaveslaj rotacijom zglobova, i izvadite veslo iz vode.
Važne karakteristike zaveslaja unapred:
Vecina veslaca može se spustiti niz rijeku veslajuci ležerno, ali povremeno je potrebno zaveslati efektivno. Oni koji žele poboljšati svoju tehniku neka prate sledece uputstva:
1. Zamislite da uranjate lopaticu u beton na pocetku zaveslaja i povlacite svoje tijelo napred na veslo.
2. Koncentrišite se na rotaciju torza umesto da snagu izvlacite iz ruku.
3. Zabodite veslo u solidnu struju da pojacate povlacenje.
4. Uhvatite ritam zaveslaja da ne veslate u prazno izmedu talasa.
5. Odaberite dužinu vesala koja ce vam omoguciti da zabodete vecinu lopatice (ne celu) u vodu.