Kad adrenalin udara u glavu

Kad adrenalin udara u glavu (izvor "Glas javnosti")

Svi koji su se bar jednom spustali niz Lim, vratili su se ponovo. Njihova poruka glasi: Zivot je isuvise kratak da bi propustili prave stvari Gumeni camac sa desetak osoba "leti " niz nabujalu reku. Stene i grane sa svih strana vrebaju preteci u svakom trenutku da vas okrznu. Nepredvidiva reka nosi... adrenalin udario u glavu. Naravno, nije rec o sceni iz nekog avanturistickog filma, vec samo o jednom detalju sa cetvorodnevnog splavarenja rekom Lim. Regata, sa vise od dvadeset camaca i preko trista ljudi, tog subotnjeg jutra krenula je iz Plavskog jezera u "osvajanje" Lima. Trebalo je prevaliti put od 140 kilometara, kroz kanjone i klisure, sve do Prijepolja. Iako start nije obecavao, kasnije su nas docekala brojna uzbudjenja. A dok smo pokusavali da se "iskobeljamo" iz mirne vode Plavskog jezera, mi koji smo se po prvi put obreli na takvom putovanju, rec nismo progovarali, ruku od straha grcevito prikovanih za camac. Nova geografija Skoro svaki buk, od Plava do Prijepolja ima svoje ime. Njima je uglavnom kumovao Sima, prvi limski splavar, nadevajuci im imena po clanovima svoje posade, koji su se bez svoje volje brckali u hladnim talasima Lima. Tako postoji Miljanov buk, Mirov, Branov, Strumfov... Na Limu je ostalo jos dovoljno neokumljenih bukova, pa ako zelite da neki nosi bas vase ime, krenite na splavarenje, mozda vam se "posreci". Najzad, neko od posade, procedi: "Dobro je, nije strasno". Svi smo bili suvi, izuzev veslaca okupanih znojem. Sima, velemajstor ovog sporta, na nasa zapitkivanja zagonetno se smeskao, nicim ne nagovestavajuci sta nas ceka. Ali, lazna nada da cemo tog dana, bez velikih uzbudjenja, samo uzivati u prirodnim lepotama Prokletija i Visitora, kratko je trajala. Taman kad je krenula pesma i svi se opustise, Sima viknu: "Leva kontru, desna veslaj jace". Dok se Stojke i Sinisa snadjose, vec se nasukasmo na stenu koja je delila brzak. Camac sa dvanaest clanova posade se izdize, zaljulja i pade prvo kupanje u ledenom Limu. Dusica, Ivan i Pedja zavrsili su u nabujaloj reci, ali zahvaljujuci iskustvu i prisebnosti vodje puta, odmah su izvuceni nazad u camac. - Ko me nagovori da dodjem. Sad i nikad vise, besni Zika psujuci sve po spisku doticnom koji mu je predlozio ovu avanturu. Naravno, neki su i gore prosli, jer je bilo i prevrtanja plovila. Avantura je pocela! Ode adrenalin u plus beskonacno i nije se spustao sve do kraja puta. Mokri kao misevi, putovanje od nekoliko sati uspesno smo zavrsili u Andrijevici, gde smo na tamosnjem fudbalskom terenu razapeli satore. U gradu, nismo mogli a da ne zapazimo izuzetnu ljubaznost veoma pricljivih mestana. I kako to obicno biva - uvece logorska vatra i pesma do zore. Cak ni spavanje u satorima i vrecama nije predstavljalo problem. Sledeca, trocasovna etapa, od Andrijevice do Berana, prosla je bez vecih uzbudjenja. U Beranama, pored srdacnog doceka mestana i opstinara, sacekala nas je i kisa. I te kako nam je prijala ljuta riblja corba, koju su u nasu cast priredili domacini. Te noci, samo smo pricali o Tifranskom prolazu koji kako se tvrdi, predstavlja najopasniju deonicu na celom putesestviju. Iskusni splavari puni su prica o dogodovstinama u tom tesnacu, tvrdeci da je svaki put prolaz poseban dozivljaj. Svako je imao svoju pricu od kojih se ledila krv u zilama, pa su neki i odustali od daljih prolazaka. "Meduza" u akciji Ni ovog puta nije izostala znacajna pomoc Jezdimira Vujicica, velikog ljubitelja splavarenja, i njegovog preduzeca "Meduza" iz Bjelog Polja. On je "iscrpljene" splavare tokom puta darivao slatkisima i picem, a u Voljevcu kod Bijelog Polja regatu je docekala i bogata trpeza. - Volim reku, jer spaja ljude. Verujem da ce limska regata biti slicna onoj na Tari, jer ima sve uslove za to - rekao je Vujicic i dodao da ce nastaviti da sponzorise takve akcije, kako bi animirao sve ljubitelje reke. On je najavio i veliku akciju ciscenja reke, kako bi joj se "vratili predjasnji sjaj i lepota". Potom je krenulo ubedjivanje: "Dzaba splavarenje, ako nisi prosao Tifran. To je kao da nisi ni bio". I zaista je pravi dozivljaj - svi koji su odustali, pokajali su se. Spust niz brzak od stotinak metara, sa brojnim stenama, vise je podsecao na veleslalom, ali i to je uspesno prebrodjeno, bez "gubitaka" i ostecenja na camcu. Iskustvo nije bilo toliko zastrasujuce, kao sto se najavljivalo... Lako je to pricati kad sve prodje. Tek kasnije se ispostavilo da Tifran nije bio nista za ono sto nas je cekalo kod Kumanice, gde smo ponovo na kratko ostali bez jednog (okupanog) clana posade. Celom trasom nizali su se brzaci, kanjoni... Velicanstveni pogled, iz bukvalno zablje perspektive, pruzao se na visove okolnih planina. Pored uzivanja u splavarenju, mozete se upoznati i sa znamenitostima koje se nalaze na tom putu, a ima ih: Isposnice u Tifranskom kanjonu, Crkva Svetog Petra i Pavla kod Bijelog Polja, Hram rodjenja Presvete Bogorodice iz 12 veka, most iz doba Nemanjica, manastiri Kumanica, Zastupi u Gostunu, Mili i Davidovica kod Brodareva, Pustinja i Mileseva kod Prijepolja..." O pocecima splavarenja na Limu pricao nam je Dragoljub Simovic Sima, organizator cele akcije i prvi limski splavar. - Sve je pocelo pre cetiri godine. Imali smo iskustvo na Ibru, ali to nam nije puno pomoglo, jer je Lim divlja reka. Krenuli smo bez zastitnih prsluka, osnovne opreme, svi neuki, ali ubrzo smo savladali vestinu. Prva regata brojala je 53 ucesnika, druga, 100, treca oko 200, dok je sada bilo vise od tri stotine. Zaljubljenik sam u reku i zahvaljujuci njoj stekao sam brojne prijatelje sirom zemlje - prica Sima i dodaje da je bilo i grupa iz inostranstva. - Bili Ukrajinci, Nemci, Rusi, Madjari, Cesi.... Secam se Ukrajinca, koji je, odusevljen lepotama Lima, jednostavno pitao koliko kosta cela reka - objasnjava Sima, prisecajuci se i nemilog dogadjaja, kada se camac nasukao na stenu, pa je jedan iz posade morao da zaroni i camac "iznese" na ledjima. Bilo svasta... - Jednom sam vodio grupu od sedam nadmenih, koji su mislili da sve znaju. Posto niko nije slusao uputstva, na prvom vecem buku, svi smo ispali iz camca, sem jednog. Videvsi sta se dogodilo, umesto da zadrzi camac, i taj srecnik je skocio u vodu. Na pitanje "sta to uradi", on rece, mislio sam da tako treba - ispricao je jedan od clanova Simine posade, Miroslav Bezarevic - Mire. Radovan Cmiljanovic, poznatiji kao Rere, jednom prilikom je imao pijanu posadu, koja se za dvadeset sekundi, posle prolaska kroz Tifranski prolaz, otreznila. Treba pomenuti i najmladje vodice, dvadesetogodisnjeg Miljana Zindovica, kao i Milana Ljujica Strumfa, koji nije hteo da propusti "merak" da se niz talase spusti kroz Tifran. Nepredvidiva reka, uz pratnju iskusnih vodica, ostavila je nezaboravan utisak. Sudeci po pricama iskusnih splavara, svi koji su se bar jednom spustali niz Lim, dosli su ponovo. Njihov moto je: Zivot je isuvise kratak da bi propustili prave stvari.

Tradicija se nastavlja

Nastavljajuci tradiciju limskih splavara koji su pedesetih plovili od Plava i Andrijevice do usca u Drinu, splavari P.S.K. "Kolovrat" iz Prijepolja, posle skoro pola veka, nude jedinstvenu avanturu - cetvorodnevnu turu, tokom koje se po zelji turista, moze otici i na jednodnevni, dvodnevni i trodnevni izlet. Ako se "upraznjava" samo splavarenje, onda organizator obezbedjuje potrebnu opremu. U ponudi je i aranzman na bazi pansiona sa obezbedjenim satorima, vrecama za spavanje i hranom. Cena jednodnevnog splavarenja, bez ostalih usluga kosta 10 evra, dok je uz pansion taj iznos nesto veci.

izvor "Glas Javnosti"